Ђурђевдански фестивал дјечије пјесме у Бањалуци одржава се од 1994. године. Организатор ове међународне музичке манифестације је Радио – телевизија Републике Српске. Ђурђевдански фестивал је за 21 годину постојања угостио телентовану дјецу из многих европских држава, Сјеверне Америке и Азије.
На овом Фестивалу настале су композиције које су уврштене у школске програме музичке културе. Многе од преко 350 композиција, промовисаних на Фестивалу изводе се и данас у различитим приликама.
Драгољуб Сладојевић на Радио Телевизији Републике Српске ради од 1994. године.
Радио је новинарске и уредничке послове у неколико редакција. У Ђурђевдански фестивал је укључен од почетка, док је још био у организацији Републичког педагошког завода РС. Као новинар Редакције културе пратио је Фестивал народне, градске и забавне музике, још један велики пројекат РТРС-а, који је на жалост љубитеља музике касније угашен. Од 2003. године постаје уредником редакција оба музичка фестивала у организацији Радио – телевизије Републике Српске. Од 2005. године ради на пословима главног уредника забавно – музичког програма. Тренутно обавља послове уредника у Музичкој продукцији и уредника Редакције Ђурђевданског фестивала.
Ове године организујете 22. Ђурђевдански фестивал. Има ли разлике у организацији Фестивала данас и ранијих година?
– Ђурђевдански фестивал је за 21 годину прошао кроз неколико фаза. Мијењали смо и допуњавали концепт. Први фестивали су се разликовали по томе што су аранжери углавном били из Србије и што су пјесме рађене у београдским студијима, јер код нас то тада није било могуће квалитетно урадити. Матрице пјесама су снимане на магнетофонске траке, а вокали код нас на Радију Републике Српске. То није било као данас кеда се технолошки све савременије. Свака пјесма се морала снимати у цјелини, што је, када су дјеца у питању, својеврстан подухват, јер од њих не можемо очекивати такву концентрацију. Данас је могуће снимати у сегментима и све те дијелове лако спојити у цјелину.
Одакле црпите идеје и ентузијазам у организацији овако великог догађаја свих ових година?
– Ђурђевдански фестивал је највећи организациони пројекат РТРС-а. Самим тим то је велики изазов за цијели тим људи који га припрема. Моја лична фасцинација су дјеца и музика. И сам сам 1997. године на Фестивалу учествовао као аутор. Оно што му даје посебан друштвени значај су нове дјечије пјесме. На Фестивалу је до сада настало преко 350 нових композиција. То је респектабилна продукције дјечије музике. Рад са дјецом и за дјецу релаксира и није ми тешко данима радити да направимо добар фестивал.
Какав је Ђурђевдански фестивал у поређењу са другим дјечијим фестивалима у окружењу?
– Најбољи међународни дјечији фестивал у Босни и Херцеговини, без конкуренције и један од најбољих у овом дијелу Европе. За то годинама добијамо потврде од оних који долазе на наш фестивал. Оно што нас издваја је добра организација, квалитетне композиције и солисти, одлична сценографија, велика дворана и вјерна публика. На нашој сцени су пјевали солисти који су касније наступали на великим европским фестивалима, као што су Еуросонг, Еуросонг јуниор, затим Славјански базар у Бјелорусији, Сунчане скале у Црној Гори, Дисцоверyфест у Бугарској и многи други.
Шта је тема овогодишњег Фестивал и гдје и када се одржава?
– Двадесет година смо фестивал одржавали у највећој бањалучкој дворани “Борик“, која може да прими 7.000 посјетилаца. Прошле године смо одлучили да га радимо у нашем великом студију. Недостајала је публика, изгубио је димензију концертног догађаја и на радост љубитеља дјечије музике одлучили смо да га вратимо у дворану “Борик“. Очекујемо да ће у овогодишњем фестивалу уживати дјеца, али и њихови родитељи, а зашто не и баке и деке. Ђурђевдански фестивал није само концерт дјечије музике. То је и сценски пројекат којег увијек настојимо, дјеци прихватљиво, тематизовати. Ове године ћемо између блокова пјесама испричати поучну причу о музичким такмичењима, дјеци и амбициозним родитељима, који не препознају докле иду дјечије жеље, а колике су им могућности. Кроз сценарио хоћемо да пошаљемо поруку да се у музици може уживати на различите начине.
Шта нас очекује 13. маја у СД “Борик“?
Поред главног програма, који је такмичарског карактера, гдје ћемо најуспјешније ауторе и извођаче наградити, припремили смо још један програм. То ће бити ревија дјечијег стваралаштва у којој ће посјетиоце у дворани забављати бањалучки малишани. То ће бити дјечији ансамбли културно-умјетничких друштава “Веселин Маслеша“ и “Свети Сава“, дјечији хорови “Мала полифонија“ и “Пчелице“ из Лакташа, те плесни клубови “Ситy јазз“, “Аллегро“, “Маxи стил кидс“ и “Хабанера“. Посебно нам је драго што ће гости Фестивала бити афирмисани пјевачи и аутори дјечијих композиција Леонтина, Тијана Дапчевић, Миња Субота и прошлогодишњи побједник, Сергеј Пајић.
Колико учесника има овогодишњи Фестивал и одакле долазе?
На овогдишњем фестивалу биће изведено 16 пјесама, које ће пјевати 19 учесника. То значи да ћемо имати три дуета. Долазе нам извођачи из девет земаља, Русије, Молдавије, Мађарске, Бугарске, Италије, Црне Горе, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине/Републике Српске.
Шта Ви очекујете од овогодишњег Фестивала?
Очекујем да ће испунити сва наша очекивања, а то су: пуна дворана, жестоко навијање, одличне пјесме и интерпретације и добро дружење. Посебно желим да нагласим хуманитарни аспект овогодишњег фестивала…
Шта бисте поручили учесницима Фестивала и онима који долазе да их бодре?
Учесницима Фестивала из Републике Српске бих поручио да уживају у својим наступима, да се добро забаве, да склопе нова незаборавна пријатељства и позову своје другаре из школе да 13. маја дођу у Спортску дворану “Борик“ да куповином улазнице по цијени од 1 КМ помогнемо болесној дјеци са хематоонколошког одјела Универзитетске болнице Клинички центар у Бањалуци у њиховом лијечењу. Учесницима из других земаља бих пожелио добродошлицу у град музике и да се кућама врате са најљепшим успоменама. Посјетиоцима обећавамо одличан програм и највећу дјечију журку на Балкану.
